Svi traže nešto od Srbije. Iako je za zimsku rasprodaju još rano, ali vaše petooktobarske vlasti u Beogradu svojim neodgovornim postupcima ali i od njihovih zapadnih mentora najavljenim teritorijalnim potraživanjima moraju da rade prekovremeno dok potražioci stoje u redovima za čekanje. Eto, sada hoće i nova država Vojvodina na teritoriji Srbije da otvori svoju ambasadu ili u najmanju ruku vlastiti konzulat u Briselu, dje će da se dogovara o daljnim koracima u četiri oka.

Za ime boga, pa Tadićeva je glavna, u biti i jednina, funkcija upravnika srbijanske stečajne mase. "Srbijanske", a ne srpske. Vi ste ga ovlastili da vaše rastparčava i budzašto rasprodaje. Ali on, Tadić, na sreću nije nadležan za Srbe u Republici Srpskoj ili inače gdje u BiH pa ni onih nekoliko što u još deveraju u Sarajevu, rodnog gradu Tadićevom.

Da li se iko sjetio da Tadiću prenese naše poruke žaljenja jer mu njegov muslimansko "bošnjački" saveznik Silajdžić na nedavnim izborima izgorio?

Po svemu sudeći slovenačka vlada više nema dovoljno sredstava da ispuni svakodnevne obaveze a kamoli da održava mrežu diplomatskih predstavništva širom sveta. To međutim ne sprečava B. Pahora da traži rezidenciju bivše SFRJ u Rimu koja je "dogovorom" o sukcesiji [?] pripala Sloveniji. Bez brige, sve je u skladu sa stvarnom naravi slovenačkih vlasti i njihovom svekolikom dosadašnjom praksom. Mnogo više zabrinjava pozajmljeni skandinavski recept neizbežnog B. Tadića koji predlaže: „Troškovi su nam enormni, ajde da se ponašamo racionalno i uštedimo više novca za bolji život građana.“ Ne zna se da li je pri tome predsednik na skandinavski sto stavio i rezidencijalni jednosobni stan u Rimu koji je takoreći prvog dana slovenačkog "osamostaljenja" oteo izvesni P. Simoniti, danas visoko rangiran slovenački birokrata pri Vatikanu. Ostaje nejasno kako će boljitak građana Srbije unaprediti isti oni koji se – u najmanju ruku –na sve moguće načine oduvek upinju da do njega nikad ne dođe?